Козе се сматрају млечним животињама управо због тога што је млеко њихов главни, ако не и једини производ. Постоје битне разлике међу козама у погледу количине и квалитета млека па тако се и разликују по расама али и унутар расе.
Инсекти су скоро редовна појава у сточарским објектима. Храна и остаци хране, стајњак, влага и погодна температура су идеални услови у летњим месецима за развој инсеката, пре свега мува. Међу многобројним врстама мува код нас су највише присутне кућна и шталска мува. На први поглед су врло сличне, мада домаћа-кућна мува не уједа и не сиса крв, док се шталска мува искључиво храни крвљу животиња...
Једну од најважнијх основа успешног гајења свиња ( и постизање највећих успеха) чини што боље познавање свиња уопште, односно утицаја околине на свиње.У погледу општег познавања свиња постоје веома велике разлике између раса од пре 30-50 година и ових, који се данас уобичајено користе. Због тих разлика често се данас појављују и потпуно погрешне претставе (предрасуде) о свињама.
Јапанске препелице, које се код нас још увек одгајају из хобија, у Француској, Италији, Јапану, Кини, Русији и САД се гаје по индустријским принципима. Месо препелица је лако сварљиво, тако да се препоручује деци у развоју, старим особама и реконвалесцентима. Препеличија јаја су као помоћно лековито средство уведена у третман у болницама Русије, Пољске, Италије, Мађарске...
Српски бели меки сир у кришкама се прави највише у Поморављу. Уколико се додаје овчије или козије млеко, квалитет сира се побољшава. Овај сир се углавном прави од крављег млека и одличног је укуса. За справљање овог сира потребно је да поседујемо сирарски сто са пресом и платнено цедило у облику купе за цеђење груша.