Ова тиква се код нас зове "Тиква шећерка". У нашој земљи јој се не придаје толики значај, мада би требало да заузме значајније место. Потиче из Централне Америке и одатле је проширена даље по свету, зато боље успева у топлијим крајевима.
Желимо ли лепу и здраву башту без примене вештачких ђубрива и хемијских препарата, изглед и квалитет наших плодова можемо побољшати уз помоћ неких биљака – хајдучке траве, камилице, коприве, храстове коре храста лужњака и маслачка.
Празилук се највише гаји из расада. Семе споро клија често до три недеље а од 1 g семена може да се произведе око 200 расада голог корена за 10 до 16 недеља. За пролећну садњу сетва се обавља почетком јануара, у заштићеном простору, на температури од 12 до 16°C.
Повећање броја становника у свету и током 21. века значи да ће потребе за производњом хране бити још веће. Од савремене пољопривредне производње се очекује да удовољи тој повећаној тражњи за храном. То је могуће само ако се развој пољопривреде буде базирао на начелима одрживог развоја и органске производње.
Органска производња у Србији је све популарнија и економски значајнија, а захваљујући потенцијалима који се пре свега огледају у уситњеном поседу и земљишту које није контаминирано штетним материјама, овај вид пољопривреде може значајно допринети развоју руралних подручја, а тиме и пољопривреде уопште.